Одлука Управног одбора Теслине научне фондације са сједиштем у Филаделфији да награди пројекат постављања реплике Варденклифског торња у Невесињу велико је признање за варошицу која је свијету подарила велики број умних и даровитих људи. Ово није једина веза између Невесиња и једног од највећих умова свих времена. У јавности је мало познато да је доајен југословенске електротехнике Павле Миљанић, син првог невесињског доктора наука Петра Миљанића, најзаслужнији за међународно усвајање назива "тесла" за јединицу магнетне индукције.

Када је прије пола године група невесињских грађевинских инжењера дошла на идеју да се на новом кружном току постави реплика Теслиног торња и тако украси простор код школских објеката и раскрснице магистралног и регионалног пута, мало ко је вјеровао да ће овај пројекат завриједити пажњу угледне фондације која прати достигнућа у технологији, образовању, култури и умјетности која су у вези са Теслом и његовим радом.

Аутори идеје и пројекта су образовани људи, грађевинци и графички инжењери, отац и кћерка, Жарко и Весна Ђерић, а сарадници на пројекту били су инжењер грађевине Драгомир Вуковић и архитекта Милован Самарџић. Честитке стижу са свих страна, а највише из српске дијаспоре.

̶ Ови вриједни Невесињци урадили су чудо, успјели су да идеју српског генија оживе у Невесињу и тако Теслу врате међу свој народ ̶ рекао је први човјек Теслине фондације Никола Лончар.

Награда ауторима биће уручена 16. јануара 2021. године у Њујорку.

Осим награде за ауторе, Теслина научна фондација најавила је да ће типски пројекат из Невесиња који симболизује хуманизам, иновативност и позитивне аспекте људског стваралаштва, бити искориштен за изградњу торњева широм свијета и бити покретач многих других пројеката Тесли у част.

Признање Теслине фондације додјељује се сваке године, а до сада је уручено компанији "Тесла Моторс", Српској православној цркви у Њујорку, Музеју "Никола Тесла" у Београду, Теслином музеју на Лонг Ајленду и музеју у Арканзасу.

Торањ симболизује научну узвишеност и савремену комуникацију Невесиња са свијетом

Невесињски архитекта и пројектант Жарко Ђерић каже да се идеја за постављање Теслиног торња развила у процесу пројектовања кружног тока и реконструкције центра града.

̶ Жељели смо да нови кружни ток буде јединствен, функционалан и лијеп, тако да смо одлучили да ту поставимо реплику чувеног Теслиног торња, као симбола научне узвишености, савршенства и складности ̶ наглашава Жарко.

Невесињски торањ је висок осам метара, а купола у пречнику је широка три метра. У изградњу је утрошено око четири тоне челика. Торањ се својим обликом и снажном симболиком новог миленијума савршено уклопио у центар кружног тока који и сам представља одређени вид комуникације Невесиња према свијету.

̶ Реплика Теслиног торња се у битним визуелним карактеристикама не разликује од Верденклифског оригинала. Функција му је слична, да успостави бежичну комуникацију са свијетом ̶ објашњавају његови пројектанти.

Теслина научна фондација промовише допринос славног научника човјечанству

Чињеница је да се у јавности недовољно говори о Тесли, највећем уму икада, о огромном значају његових открића за цијело човјечанство, као и о његовој невјероватној скромности, несебичности, племенитости и духовности. Инспирисана његовим дјелом и животном филозофијом, Теслина научна фондација дошла је на идеју да изгради реплику чувеног Варденклифског торња, познатијег као Теслин торањ.

Варденклифски торањ изграђен је 1901. године на Лонг Ајленду у Њујорку. Торањ је замишљен као бежична преносна станица, преко које је Тесла намјеравао да преноси поруке, телефонске разговоре и факсимилне слике, чак и преко океана. Теслин идејни пројекат био је да се изгради најмање тридесет торњева који би омогућили испоруку електричне енергије, и на тај начин повезали и освијетлили цијели свијет.

Теслина идеја никада није остварена, али је постала основа даљем развоју бежичне трансмисије сигнала. Варденклифски торањ је уништен 4. jула 1917. године, на aмерички државни празник Дан независности.

Теслине научне фондације у Филаделфији и Србији представљају организације које настоје да на што ефикаснији начин промовишу Теслин допринос науци и човjечанству, као и да омогуће што боље разумијевање Теслиних бројних патената и проналазака који, без сумње, могу увелико допринијети науци и квалитету живота у 21. вијеку. Кроз образовне програме, радионице, састанке и јавне манифестације, Фондација окупља све који су истински заинтересовани за Теслину науку и заоставштину. Увијек је отворена за нове чланове, ентузијасте, креативце, инвеститоре и све љубитеље Теслиног лика и дјела.

Павле Миљанић

Невесињац најзаслужнији за увођење јединице "тесла" у СИ систем

Подизање својеврсног споменика Николи Тесли који је уљепшао и освијетлио дио града није једина веза Невесиња и славног научника. Угледни српски професор електротехнике Павле Миљанић, син првог невесињског доктора наука Петра Миљанића, најзаслужнији је за међународно усвајање назива "тесла" за јединицу магнетне индукције. Он је још 1953. године у виду писменог и усменог реферата изнио теоријске разлоге за давање посебног имена практичној јединици магнетне индукције, против чега су тада били многи угледни електротехничари у свијету. Снага аргумената и међународни научни углед професора Миљанића одиграли су одлучујућу улогу. Годинама је био представник Југославије у Техничком комитету Међународне електротехничке комисије.

Миљанић је био један од оснивача и дугогодишњи потпредсједник Југословенског друштва "Никола Тесла" у Београду. Добитник је Златне плакете "Никола Тесла" за нарочите заслуге у популарисању имена и дјела овог великана свјетске науке.

Познавао је лично најистакнутије свјетске физичаре, а са Михајлом Пупином и Пјотром Капицом водио је интензивну преписку.

Павлов брат др Нико Миљанић један је од оснивача Медицинског факултета у Београду 1920. године.

Илија Ковачевић

Први Невесињац који се лично познавао са Теслом

Вјероватно први Невесињац који се лично познавао са Николом Теслом био је Илија Ковачевић, син Јефта, учесника битке на Вучијем Долу. Крајем 19. вијека са групом српских исељеника радио је грађевинске послове у Њујорку. Причао је да их је Тесла редовно обилазио и водио дуге разговоре са својим земљацима. Често се и сам укључивао у физичке послове како би обезбиједио финансијска средства за своје научне експерименте, тврдио је Ковачевић.

Драгомир Граховац