Поменом погинулим устаницима, полагањем вијенаца и културно- умјетничким програмом данас је на Трусини обиљежено 78 година од Јунског устанка 1941. године када су храбри горштаци, борци за слободу, под командом поручника Крста Ђерића зауставили усташе у њиховом злочиначком походу на српски живаљ у Невесињу.

Свечаност су организовали Општинска борачка организација и Одбор за обиљежавање Јунског устанка.

Код спомен обиљежја часном официру и српским јунацима који су се супроставили усташкој хорди и најезди фашизма служен је помен, а потом су вијенце положиле делегације општина и општинских борачких организација из Невесиња и Берковића, чланови Равногорског покрета отаџбине Српске и потомци и родбина невесињских устаника.

Наглашавајући да су на Трусини прије 78 година поручник краљеве гарде Крсто Ђерић и његова дружина зауставили усташе у њиховом походу на српски живаљ, предсједник предсједништа Општинске борачке организације Милан Шиљеговић подсјетио је да је тај исти јунак само годину дана касније постао жртва комунистичког терора.

−Надамо се да ће ове погубне посљедице братоубилачког рата из прошлости бити поука данашњим генерацијама да остану јединствене− истакао је Шиљеговић.

Предсједник Скупштине општине Невесиње Момчило Вукотић  нагласио је да је храбри чин устаника на Трусини значајан догађај, не само за Невесиње, него и читав српски народ.−Српски народ никад није водио освајачке ратиове, него је бранио част, достојанство и вјеру и зато и треба да се увијек подсјећамо на ова историјска мјеста − поручио је Вукотић.

Предсједник Одбора за обиљежавање Јунског устанка Радомир Ђерић изразио је задовољство што је настављена традиција обиљежавања овог важног историјског догађаја. Наглашавајући да је Трусина у свим ослободилачким ратовима поднијела велике жртве, Ђерић је упутио апел локалним и републичким властима да учине напор како би на ово историјско мјесто долазили модерним асфалтним путем.

У културно-умјетничком дијелу програма наступили су народни гуслари Мирослав Шиљеговић и Мирослав Самарџић и Етно група „Свети Димитрије“.