Црква на Сељанима прославила је данас крсну славу – Светог великомученика и исцјелитеља Пантелејмона и десет година од изградње храма.

Свету литургију служио је свештеник Младен Чалија, а потом су вјерници приступили светој тајни причешћа. Након литије обављен је обред ломљења славског колача, након чега су услиједиле здравице домаћина и гостију.

У својој бесједи Чалија је поручио да свети великомученик и исцјелитељ Пантелејмон буде свима примјер вјере, храбрости и љубави према Богу.

– Данас након 1700 година сјећамо се и славимо дан када је свети Пантелејмон пострадао и када је из његовог тијела изашла крв и млијеко, свједочећи да је он био право дијете Божије. Дај Боже да се и ми угледамо на овог светитеља и да се у нама роди вјера да будемо права дјеца Божија, да волимо све људе око себе – поручио је Чалија.

Животни путеви Васа Килибарду одвели су у Аустралију гдје сада живи, али према његовим ријечима нема ништа љепше на свијету него доћи у своје родно мјесто и видјети родбину, комшије и пријатеље са којима је одрастао.

– Након пет година поново сам у свом родном селу и драго ми је што сам данас овдје како би прославили крсну славу и десет година од изградње овог Храма, који пуно значи свима који корјене вуку из овог прелијепог мјеста – носталгично каже Килибарда.

Пуковник у пензији Митар Килибарда који живи у Ужицу не пропушта прилику да сваке године дође у свој родни краји и подијели радост овог дана са својим најмилијим.

– Изградњом Храма направили смо велико дјело свим људима који су расути по читавом свијету, као и будућим генерацијам, и тако обезбиједили мјесто за нова окупљања и састанке, како би се одржала православна вјера и српство – нагласио је Килибарда.

На православном гробљу у Сељанима мјештани овога краја по благослову епископа ЗХиП започели су изградњу храма у јесен 2006. године. Радови су трајали непуне двије године, да би на Дан светог великомученика Пантелејмона 9. августа 2008. градња завршена и храм освећен.

Овај свети чин извршио је протојереј ставрофор Радивоје Круљ, уз саслужење надлежног свештеника Мирослава Ратковића и оца Зорана Илића.

Уз трпезу љубави који су приредили вриједни мјештани овог села, саборовање је протекло у пјесми и пријатељским разговорима.

ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ