Невесињска пјесникиња Анжелика Кучинар освојила је награду на Видовданском сусрету пјесника „Своме роду од Косова до данас“ на Вучијаку код Прњавора.

Њена награђена пјесма „Косовска звона“ изашла је у овогодишњој антологији у којој се налазе сви награђени радови из Републике Српске и земаља региона.

– Поред бројних награда, ова ми је најдража и драго ми је да је пјесма о Косову постала дио умјетничког мозаика и надам се да ће пјесме ове тематике бити на наук нашим будућим нараштајима – истакла је Кучинар.

Уочи великог српског празника Видовдана, код Спомен – храма на Вучијаку приређен је традиционални сусрет пјесника и уручене су награде.

На конкурсу су учествовали пјесници, са необјављеним пјесмама, који стварају на српском језику.

Видовданске пјесничке сусрете на Вучијаку организовао је Српски књижевни клуб „Таласи“ из Прњавора.

НАГРАЂЕНА ПЈЕСМА:

КОСОВСКА ЗВОНА

Под јунским јутром

освануло Косово поље

Божури крвави

расту, цвјетају

Србине јадни, кад′ ће ти бити

боље

Звона ти ћуте, а злотвори

пјевају

Ох, муко у грудима мојим

вапај болни душу ми стеже

Од битке славне вјекове

бројим

И уздах ми језик у чвор

веже

Незнани и знани гинуше

јунаци

Мртва тјелеса по пољу се

свила

Србина увијек стижу јаме и

ланци

Али и царство и небеска

крила

Гука ми нека у грудима роде

Сузе низ иконе свете крећу

када ће Косово доћи до

слободе

Хоћу ли дочекати Господе?

Или нећу ...

Јунско јутро мирише на

битку

Вијекови славни прохујаше

кроз риме

као да видим кнезову

оштрицу бритку

И на небу исписано његово

име

Звоните звона косовских

манастира

најавите побједу слободе и

правде

Србине себи нека слободу

бира

Молећи Југовиће и

Лазареве гарде

О, рано моја дубока и болана

Непрежањена крви и расуте

сузе

Тјелешца

мучена, растргана, гола

Вас само Господ себи узе

Васкрснуће роде Косово

свето

И божури ће мирисом да

небо каде

Дочекаће кољено, друго ил′

пето

Не дај Србине да ти Косово

сахране

ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ