Црквена општина Мостар данас је организовала акцију чишћења православних гробља у Мостару у којој су учествовали млади Мостарци, а велики број младих стигао је из Невесиња.

Након свете литургије одржане у Старој цркви у Мостару, млади су се упутили на локације Старог православног гробља изнад Старе цркве у Мостару, Пашиновачког гробља и Бјелушинског гробља.

Старешина Саборне цркве у Мостару Душко Којић захвалио је омладини из Невесиња, ученицима и младима окупљенима у Фондацији „Свети Вукашин“, а младима из Мостара из школе Просвјетина и Клуба српске омладине „Божури“. који су се радо одазвали и окупили да очисте гробља на којима су сахрањени наши преци и наши славни сународници.

„Невесиње и Мостар имају традицију пријатељства и то се показало данас. Ово није само акција чишћења гробља, већ и акција дружења, зближавања, стварања нових пријатељстава. У нашој хришћанској вери свесни смо да наши покојници нису умрли, већ да живе у Царству небеском и да ћемо се са њима сретати и радовати, а као наша задужбина нашим великанима чинимо и ову акцију чишћења запуштено гробље, део који овдашњи народ не живи у оном броју у коме је живео и не посећује његове гробове, као и немар институција и непризнавање православног гробља као дела културног наслеђа града Мостара“, казао је Којић.

Мостарски свештеник Марко Гојачић истакао је да је велико задовољство што су млади Невесињци дошли да подрже акцију у Мостару. „Гробља су слика свих нас, делови историје. Наша гробља овдје су слика славне баштине Мостара. На овим гробљима сахрањени су људи који су овде живели и стварали заједницу, као што су Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, многи свештеници који су овде оставили дубок траг. Наша је дужност да скинемо прашину са мермерних плоча и крсташа и вратимо се обнови мостарских дана славе“, поручио је Гојачић.

Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић посјетио је активисте и изразио захвалност на уложеном труду и жртви.

„Има помешана осећања. Ова три гробља су свједочанство постојања и историје коју су Срби писали у Мостару, а дужност свих нас је да ово чувамо и оставимо у бољем стању нашим потомцима. Нажалост, гледајући у каквом су стању гробља, због зуба времена и немогућности одржавања, не могу а да не будем тужан. Тако да је одговорност представника Српске православне цркве, али и свих нас, да пронађемо систем за трајну заштиту и одржавање овог историјског локалитета“, рекао је Миливојевић.

Драгана Поповић из Машинске школе у ​​Невесињу каже да су се ученици православне вјеронауке радо укључили у акцију како би допринијели овој акцији, али и учинили нешто корисно и добро током поста.

У акцији су учествовали и чланови Фондације "Свети Вукашин" из Невесиња, а предсједник одбора из Невесиња Марко Лакета каже да су жељели помоћи браћи и сестрама у Мостару, окупити се у љубави и учинити нешто корисно. .

Из Црквене општине наводе да је акцију помогла госпођа Миранда Будалић, која је покровитељ акције, као и велики број жена из заједнице које су припремиле храну за учеснике акције.

TОП ПОРТАЛ

Директору Службе за послове са странцима Жарку Лакети након састанка са представницима Управе државне границе у Паризу уручена је медаља Државне граничне полиције у Француској.

Лакета је заједно са директором Граничне полиције БиХ Мирком Купрешаковићем и директором Државне агенције за истраге и заштиту Дарком Ћулумом са представницима „DNPAF“-а разговарао о темама од заједничког интереса, укључујући питања о безбједносним изазовима, управљању миграцијама, кријумчарењу и трговини људима, Шенгену и активностима Фронтекса. Кроз размјену стручних искустава, истакнута је обострана посвећеност јачању оперативне сарадње, саопштено је из Службе за послове са странцима.

Директор Лакета се захвалио представницима Управе државне границе на позиву и истакао да је Служба за послове са странцима, у потпуности отворена за сарадњу.

На другом програму Радио-телевизије Србије почело је приказивање документарног серијала „Јаме“, који кроз једанаест получасовних епизода говори о масовним злочинима геноцида које су починиле усташе над српским народом у Херцеговини 1941. године.

Ово је први документарни серијал који је снимљен на ову тему, а урађен је у продукцији „Филмских новости“ из Београда, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

 „Снимљено је до сада једанаест епизода. Уз уводну епизоду која објашњава историјски контекст и околности у Херцеговини након успостављања НДХ, слиједи десет получасовних прича о десет стратишта, од Корићке јаме код Билеће, јама код Требиња, Љубиња, Стоца, Чапљине, све до масовних стратишта у околини Ливна“, каже Сања Пешут, сценариста првог дијела серијала.

Наиме, у плану је да се сними још шест епизода о јамама – стратиштима у сјеверо-западном дијелу БиХ.

„Серијал је сниман током зиме и прољећа 2023. године, а уз потресне приче потомака жртава. Драго ми је да смо у неким случајевима успјели да забиљежимо и веома драгоцјена свједочења непосредних свједока тог времена. Они су 1941. били дјечаци, али и данас у дубокој старости памте те страшне догађаје у којима су изгубили своје најближе“, истиче Сања Пешут и додаје да је комплетан тим који је радио на снимању и постпродукцији првог дијела серијала био из Херцеговине.

Посебну документарну вриједност серијалу дају оригинални и потресни ВХС снимци ексхумација херцеговачких јама током 1990. и 1991. које је из своје личне видео архиве уступио Драган Kораћ.

Документарни серијал „Јаме“ приказује се првог понедјељка у мјесецу на каналу РТС 2 у поподневном термину.

Радио Требиње